Нови начин обрачуна бруто домаћег производа

Горак укус ревизије

Укупно повећање БДП-а, добијено ревизијом из 2018, није мало изнад шест процената, како је објављено, него - мало изнад четири. А то није баш – мало. Као што нису мале ни сумње у ваљаност таквих статистичких резултата Републички завод за статистику Србије објавио је почетком октобра 2018. податке о ревизији бруто домаћег производа (БДП) за 2015, 2016. и 2017. годину, претходно не обавестивши јавност о томе. Затим су, три месеца касније, стигла и методолошка објашњења, а серија је употпуњена за период од 2005. до 2018. Међутим, начин на који је ревизија урађена изазива незадовољство струке и уноси озбиљне сумње у тачност и употребљивост ревидираних података. Најпре, незадовољство изазива то што јавност није уопште обавештена о намери РЗС да спрема ревизију, а након што су објавили нове податке, види се да ревизија није до краја спроведена, а временска серија се зауставља на 2005. години! Сад, ако вам је посао да анализирате или да обрађујете статистичке податке - тим горе по вас. Од помоћи вам може бити то што се поређењем података пре и после ревизије јасно види да је БДП у свим годинама равномерно увећан за око шест одсто, па, ако вам зашкрипи, можете и сами да се снађете! Још веће незадовољство је последица тога што се на више места у тексту методолошких објашњења наглашава значај употребе принципа који, кад преведемо на српски, хоће да каже да су од сада квартални резултати „старији“ од годишњих! У теорији је врло јасан однос између годишњих и краткорочних обрачуна и нема разлога да у пракси буде другачије. Извори и процедуре за годишњи обрачун много су обухватнији и поузданији од кварталних, па није јасно - зашто би годишњи обрачун требало било коме или чему прилагођавати? У уводном делу текста методолошких објашњења износи се став о тешкоћама у балансирању приходне и расходне стране БДП-а и наглашава се потреба увођења „процеса међусобног усклађивања“. Касније, у делу текста који се тиме детаљније бави, уводи се принцип по коме би главни терет прилагођавања требало да сносе - најмање поуздани подаци! И унапред се, као најслабије карике у систему, са производне стране дефинише сива економија - која се сада зове „необухваћена економија“, а са расходне стране ту су лична потрошња и промене стања залиха. Уводе се и неке нове ставке, које се односе на необухваћену економију, међу којима је најзначајнија - „процена вредности производње или промета `у кешу` (нерегистровани готовински промет)...“ и то у процењеном износу од око два процента БДП-а. Касније, у методолошком додатку, али сада у делу који се односи на расходну страну, стоји: „С обзиром да је финална потрошња домаћинстава највећи агрегат на расходној страни обрачуна БДП-а, логично је да су се ефекти повећања БДП-а на производној страни одразили у највећој мери на овај агрегат употребе БДП.“ Из овога се види да је РЗС одлучио да напусти став који је афирмисао у уводу - а то је принцип међусобног, тј. обостраног усклађивања производне и расходне стране и да је прихватио инфериорни принцип, по коме приоритет добија једна од страна обрачуна БДП-а. Има таквих примера у међународној пракси и они говоре у крајњој линији о незрелости укупног система обрачуна БДП-а. Међутим, проблем није само у томе. Проблем је, најпре, што РЗС ставља у исту раван личну потрошњу и промене у залихама (као формалне макроекономске категорије утемељене у међународно стандардизованим изворима података), док са друге стране ставља необухваћену економију - чија је процена углавном заснована на секундарним изворима и скраћеним и често грубим процедурама. Одлучује се, дакле, да да предност приступу који је у методолошком смислу унапред мање поуздан! Други проблем је у томе што, супростављајући тако дефинисане стране, РЗС даје предност једној процени необухваће економије над методолошки утемељеним формалним агрегатима. И на крају - треће и најважније - јесте реализација те идеје. Када приоритет у обрачуну добије независна категорија под именом „продаја за `кеш`“, заправо се у највећој мери дуплира обрачун онога што је већ израчунато кроз процењену производњу неформално запослених радника. Ако РЗС нема неке друге аргументе које није ставио у своја методолошка објашњења извршене ревизије, онда се може сматрати да укупно повећање БДП добијено ревизијом из 2018. године није мало изнад шест процената, како је објављено, него - мало изнад четири. А то није баш – мало. Као што нису мале ни сумње у ваљаност таквих статистичких резултата. Даница Поповић

Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар